Историја

Трагови живота на овом подручју досежу до пре седам хиљада година. Најстарија племена су била Амантини, а касније Келти. О првим траговима живота на овим просторима говоре налазишта Гомолава код Хртковаца, Градина на Босуту, Стари Сланкамен, стари град Купиник и друга.

Посебан печат историји овога поднебља даје прошлост Сремске Митровице, као најстаријег града.Садашњи град је изграђен на темељима једне од престоница Римског царства – Сирмиума, који је спадао у највеће градове тадашњег света и на врхунцу своје моћи имао преко 100.000 житеља. У њему су столовали цареви Марко Аурелије, Трајан, Проб и други. Имао је царску палату, ковницу оружја и новца, хиподром и више мостова преко Саве.Град је опустошен и спаљен од стране Авара 582. године.

Мењали су се господари, градили и рушили град, да би га Турци освојили 1458. и ту остали до 1718. године. После тога је ушао у састав Аустроугарске монархије, да би 1918. године у склопу Војводине ушао у састав Југославије.

Нарочита сведочанства историје из 15. и 16. века чине фрушкогорски манастири, објекти изузетно лепе архитектуре и велике историјске и уметничке вредности. Међу њима су најпознатији: Хопово, Крушедол, Шишатовац и други.

За време аустроугарске власти, нарочито у време Војне границе, цело подручје је почело да добија европску архитектуру, војна надлештва, савремене трговачке и приватне куће.

Из новије историје значајан је споменички комплекс Сремски фронт.
Фестивали, излозбе, песницки сусрети и друге манифестације одржавају се данас у многим местима у Срему и представљају његову културну баштину.

Географија

Срем се налази у северозападном делу Србије, на југозападу Војводине, омеђен рекама Дунавом и Савом, заузима површину од 3.486 км2.Цело подручје је плодна равница, на чијем се северу уз Дунав, протеже питома планина Фрушка Гора, чији је врх висок 539 метара. На обронцима те планине велике површине су под виноградима и воћнацима.

 

 

 

Водена богатства чине реке Дунав, Сава и Босут, Обредска бара и Бара Засавица, десетак вештацких језера на падинама Фрушке Горе и дванајест потика. Испод Срема, Мачве и Семберије, на дубини од 200-700 метара, налази се велико подземно море, са чистом питком водом.Обрадиве површине   износе  229.195 ха, а површине шума   41.697  ха, са  надалеко познатим храстом, затим буквом, јасеном,  липом и другим врстама.У равничарском делу Срема интензивна је ратарска, повртарска и сточарска производња, а у фрушкогорском делу воћарско-виноградарска производња.Сремски округ, смештен  у непосредној  близини главног града Републике Србије,Београда, карактерише  веома добра  саобраћајна повезаност   са ближим и даљим окружењем.Магистрални  и регионални  путни правци (међу њима  и два аутопута: Београд – Загреб и Београд – Нови Сад) у дужини преко  600 км  пресецају  подручје   Сремског округа  и повезују  га са околином. Богата мрежа  локалних путева  дужине преко  500 км  добро повезује међусобно сва насеља на подручју Сремског округа.Два  веома важна  магистрална  железничка правца: Београд – Загреб и Београд – Нови  Сад повезују  подручје  Сремског округа  овим видом превоза са околином и Европом.Подручје  Сремског округа  смештено  је између  две  међународне  пловне реке  Саве  и Дунава, што пружа  могућност  да се преко  лука  у Сремској Митровици, као и Новом Саду  и Београду (које су у  непосредној близини) веома добро  саобраћајно повеже  са осталим  подручјима.Међународна ваздушна лука, аеродром  „Никола Тесла“ у Сурчину налази у непосредној  је близини  подручја  Сремског  округа  тако да је  лако доступна  насељима овог подручја  у циљу повезивања са подручјима  у земљи и иностранству.Спорстки аеродром Велики Радинци располаже пистом за спортско-туристичко летење на коју могу да слећу једномоторни и двомоторни авиони.Клуб располаже спортским авионима и моторним змајем и врши услуге у панорамском летењу и обуци у скакању падобраном.

 

Становништво

Сремски округ се протеже на површини од 3.486 км2. На овом подручју живи 335.901  становника (према попису 2002. године), односно  16,53 % од укупног становништва АП Војводине, а   4,48  % од укупног становништва Републике Србије.Према  процењеним подацима од 30.06.2007. године у Сремском округу живи 331.866 становника, од тога   у општини Сремска Митровица  25,07% становника, у Старој Пазови 21,67%, у Руми 17,39%, у Инђији 14,75%, у Шиду 10,98%, у Пећинцима 6,65% и у Иригу 3,49%.

Табела  1. Површина    и     број становника у Сремском округу

 

Општина

 Површина км2 Број

насеља

 Број становника према попису 2002.г. Број становника према попису 2011.г.
Инђија 385 11 49609 47433
Ириг 230 12 12329 10866
Пећинци 489 15 21506 19720
Рума 582 17 60006 54339
Сремска Митровица 762 26 85902 79940
Стара Пазова 350 9 67576 65792
Шид 687 19 38973 34188
Сремски округ 3485 109 335901 312278

Табела 2. Упоредни преглед броја становника по пописима 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011. године

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011
РЕПУБЛИКА СРБИЈА 6527583 6978119 7641962 8446726 9313686 7822795 7498001 7186862
Регион Војводине 1640599 1698640 1854971 1952560 2034782 2013889 2031992 1931809
Сремска област 209943 223642 260226 285474 306085 309981 335901 312278
Градска 55893 62092 80758 107419 125096 130064 141260 135635
Остала 154050 161550 179468 178055 180989 179917 194641 176643
Инђија 27600 29287 36484 40530 44151 44185 49609 47433
Ириг 13839 14056 14709 13678 12413 11696 12329 10866
Пећинци 18800 18567 19289 18490 19284 20077 21506 19720
Рума 37622 40742 47671 52156 55083 55087 60006 54339
Сремска Митровица 49017 52959 63634 78391 85129 85328 85902 79940
Стара Пазова 30547 33352 41036 43477 52566 57291 67576 65792
Шид 32518 34679 37403 38752 37459 36317 38973 34188

Подаци пописа од 1948. до 1981. године односе се на читаву територију Републике Србије, док пописи 1991, 2002.и 2011. године не садрже податке за АП Косово и Метохија.

Табела 3. Старосна структура становништва у Сремском округу, попис 2011. године

Године старости Број становника
0 – 19 76165 19,71%
20 – 39 88741 26,30%
40 – 59 98600 30,31%
60 + 68630 23,68%
Укупно 312278 100,00%

Привреда

Индустрија

Металопрерађивачка индустрија и бродоградња

У структури привреде развијена је металопрерађивачка индустирја коју чине: саобраћајна средства, пољопривредна и грађевинска механизација, серво уређаји, хидраулика, вентили за моторе, точкови, бутан боце, котлови, бојлери, опрема за процесну индустрију, опрема за силосе и железницу, ексери, вијци и друга метална опрема. Ови производи се поред задовољења домаћег тржишта извозе у европске земље.

Поред ових производа граде се и најсавременији речни бродови у свету. До сада је изграђено преко 300 бродова за тржишта Европе, Азије и Америке

Прерада хемијских производа

У нашем округу постоји: производња и прерада гуме, пластичних цеви и амбалаже и боја и лакова, чији капацитети превазилазе домаће потребе и представљају значајан извозни потенцијал.

Поред тога производе се и разна хемијска средства за хигијену у индустрији и широкој потрошњи, као и производња гумених заптивака за аутомобилску индустрију чији се већи део испоручује на страна тржишта.

Кожа, обућа и текстил

У оквиру прерађивачке индустрије значајно место заузима прерада сирове коже, производња обуће, галантерије, конфекције, трикотаже и опреме за заштиту на раду. Ова производња има велике капацитете и по традицији су извозници на страна тржишта. Треба истаћи да је развијена и домаћа радиност, производња тепиха, таписерија и завеса, који се добрим делом извозе.

Прехрамбена индустрија

На богатој примарној пољопривредној производњи, развила се и снажна прехрамбена индустрија.Ове фабрике су способне за финализацију производа по високим стандардима, који су намењени домаћем тржишту и извозу.Сухомеснати производи,тестенине, шецер, јестиво уље, прерађевине од кукуруза, смрзнуто и маринирано поврће, воћне каше, ракија и вино, месо и месне прерађевине, млечни производи су основни производи прехрамбене индустрије.

sunkasl

Пољопривреда

Обрадиве површине Сремског округа чине 229.195 хектара. У томе су оранице и баште 213.715, воћњаци 5.153, виногради 1.172 и ливаде и пашњаци 7.409 хектара.
Око 50 % површине су квалитетна земљишта типа чернозем.

b

 

На обрадивом земљишту од 229.195 хектара привређује 29.313 газдинстава, са просечном величином поседа од 7,82 хектара. 34 % газдинстава су са обрадивом површином до један хектар.

Око 72 % обрадивог земљишта заузимају житарице, а око 20 % индустријско биље.Производња је заснована на модерној технологији, са употребом савремене механизације и хемизације и са малим учешћем живог рада.То омогућава постизање високих, па и врхунских приноса.Повољни услови омогућавају производњу квалитетног воћа и грожђа, позната су изванредна фрушкогорска вина.
Сточарство чини, пре свега, веома развијено свињогојство. Од осталих врста стоке, има говеда, оваца и живине. Свињско и говеђе месо, свеже и прерађено, је изванредног квалитета и задовољава и најпробирљивије купце на домацем и светском тржишту.

 

Vrsta stoke

  

Broj grla

 
Svinje 327.953
Goveda 36.840
Ovce 41.895
Koze 10.617
Kokoši 1.168.562
Ostala živina 47.525
Konji 984
Košnice pčela 21.559

 

 

 

Шумарство и прерада дрвета

Регија Срема располаже богатством шума, а нарочито храстом, који је по квалитету познат у свету. Ту је вековна традиција у производњи и неговању дрвета. Због тога није чудо што је прерада дрвета једна од најстаријих идустрија у Срему. Она је и данас веома развијена. Производи се резана грађа, паркет, фурнир и плоче и извозе у све европске земље. Поред примарне прераде веома је развијена производња класичног и стилског намештаја, дрвне галантерије и опремања објеката, по чему су предузећа позната у Европи.

trupci

 

Грађевинарство

У Сремском округу су присутни капацитети за производњу грађевинског материјала и грађевинска оператива. Производи се: цигла и други грађевински материјала и врши се експлоатација шљунка и песка. Грађевинска оператива се бави нискоградњом, високоградњом, као и специјализованим грађевинско-занатским радовима.

Саобраћај и везе

Сремски округ, смештен  у непосредној  близини главног града Републике Србије, карактерише  веома добра  саобраћајна повезаност са ближим и даљим окружењем. Магистрални  и регионални  путни правци (међу њима  и два аутопута: Београд – Загреб и Београд – Нови Сад) у дужини преко  600 км  пресецају  подручје   Сремског  округа  и повезују  га са околином. Богата мрежа  локалних путева  дужине преко  500 км  добро повезује међусобно сва насеља на подручју Сремског округа.

Два  веома важна  магистрална  железничка правца: Београд – Загреб и Београд – Нови  Сад повезују  подручје  Сремског округа  овим видом превоза са околином и Европом.

Подручје  Сремског округа  смештено  је између  две  међународне  пловне реке  Саве  и Дунава што пружа  могућност  да се преко  лука  у Сремској Митровици, веома добро  саобраћајно  повеже  са осталим  подручјима.

Међународна ваздушна лука, аеродром  „Никола Тесла“ у Сурчину налази у непосредној  је близини  подручја  Сремског  округа  тако да је  лако доступна   насељима овог подручја  у циљу повезивања са градовима у земљи и иностранству.

Трговина и угоститељство

У сремском округу постоји велики број трговинских предузећа и радњи, општег и специјализованог типа. Ова предузећа располажу савремено опремљеним малопродајним објектима и великим и модерним складишним просторима. Трговинска предузећа чине 33% укупног броја предузећа у Срему.
Поред економског, свакако, се мора поменути и богат културно уметнички потенцијал региона. Фрушкогорски манастири, изузетне историјске и уметничке вредности региона, позоришни, музички и беседнички фестивали, бројне манифестације су само део културне баштине Срема.

Занатство

Занатство има дугу и богату традицију. Учешће занатства у друштвеном производу износи око 4%. Занатске радње су оствариле 81% друштвеног производа у области занатства, а остатак су остварила занатска предузећа. Занатство је најразвијеније у општини Стара Пазова. Учешце занатства старопазовачке општине у друштвеном производу занатства Сремског округа износи око 36%. У овој општини је најразвијеније приватно предузетништво, јер су близина индустријских центара: Београда и Новог Сада, добре друмске и железницке комуникације са њима, створиле услове за рад и развој највецег броја занатских радњи. Око 10% од укупног броја запослених у регији ради у занатству.

 

Туризам у Срему

„Срем, Срем, Срем диван је кићени Срем, лепо је живет’ у њем„, кажу речи једне песме али кренимо редом:

Општина Инђија (http://www.indjija-tourism.com)

Дунав протиче кроз територију општине Инђија у дужини од 27 км, стварајући живописну обалу, једну од најлепших дуж свог тока. Обалом Дунава нижу се прелепе плаже, рибље чарде, викенд насеља, пешчане аде и атрактивни пејзажи који привлаче љубитеље реке, природе, наутичког, риболовног и еко туризма. Поред јединственог наутичког искуства, посебан доживљај представља посета рибљих чарди у којима се спремају врхунски рибљи специјалитети и ужива у музици тамбураша.

Приобаље Дунава и околне шуме су природно станиште бројној популацији дивљих свиња и срнеће дивљачи, а река са рукавцима, барама и пространим плавним теренима представља станиште дивљих патака, дивљих гусака и великог броја осталих птица мочварица, док остали део ловишта настањује фазанска дивљач и дивљи зец.

Обележене пешачко-бициклистичке руте у овој Општини повешће Вас на путовање откривања његових предивних пејзажа и богатог културно-историјског наслеђа.

Општина Ириг (www.turorgirig.org.rs)

На јужним обронцима Фрушке горе, на средини пута између Новог Сада и Руме, простире се Општина Ириг.

Недалеко од Ирига, на билу Фруске горе, је атрактивно излетиште Ириски венац, Змајевац, Бранковац па Врдник, са изворима и базеном термоминералне воде и хотелом „Термал“.

Специфичну културно-историјску понуду Општине чине манастари; Крушедол, Хопово ,Врдник ,Гргетег, Велика Ремета, Старо Хопово, Мала Ремета, Јазак .

Фрушку гору красе и бројни други православни манастири; Привина Глава, Дивша, Кувеждин, Петковица, Шишатовац, Бешеново, Беочин, Раковац, непроцењиве историјске и културне вредност, који су вековима били од изузетног значаја за очување националног идентитета и духовности српског народа.Захваљујући тако великом броју манастира на једном месту, Фрушка Гора је добила епитет „Српски Атос“.

Овај крај има развијено воћарство и виноградарство с производњом чувених вина тако да је свеједно да ли ћете пробати чувена вина винарије ‘’Ковачевић’’ или ‘’Мачков подрум’’ У сваком случају њихов буке остаје дуго на непцима.

Све ово говори у прилог привлацности овог простора за путнике намернике и туристе.

Општина Пећинци (www.pecinci.org/turizam/turisticki_info-centar_opstine_pecinci.21.html)

Туристички потенцијал ове општине је велики јер су Пећинци општина са богатом историјском, природном и културном баштином.

На првом месту ту је Обедска бара. Бара, као остатак једне мочварне средине са специфичним биолошким и биогеографским карактеристикама, представља јединствену појаву у Европи. Да би се ова природна вредност сачувала, комплекс Обедске баре је стављен под заштиту као строги природни резерват.Овај комплекс пружа све услове за пасиван и активан одмор у природи, за излете и шетње.

Место историје, културе и традиције овог краја јесте Купиново, једно од најлепших сремских села у овом делу Срема и једино сремско село које је било краљевски град деспота Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Оно што, поред ових историјских локалитета, даје посебну атракцију овом делу је то што подручје Купинова поседује ресурс геотермалних вода које спадају у високотемпературне воде.

У самом насељеном месту Пећинци, налази се јединствен у свету Српски музеј хлеба – Јеремија, са јединственим музејским садржајем у Европи. Овај музеј има око 2000 музејских предмета разврстаних у етнографску, археолошку и ликовну збирку.

Општина Рума (www.rumatourism.com)

Приликом доласка у Руму свакако треба видети Градски музеј са веома вредним експонатима који дочаравају живот и историју Сремаца. Недалеко од града је познато излетиште Борковачко језеро са свим пратећим објектима за угодан боравак. На простору општине налази се археолошко налазиште Гомолава Хртковци из касног палеолита или младег неолита.

Посавско ловиште Каракуша је типично равничарско ловиште и спада у ред најуређенијих ловишта у Србији. По броју животињских врста представља једно од најбогатијих станишта у Војводини.

Заштићено станиште „Бара Трско­вача“ налази се поред села Платичева, у јужном делу Срема, уоквирено долином реке Саве и обронцима пла­нине Фрушке горе. Пример је нај­драстични­јих пром­ена природног станишта иза­з­ваних хидроме­лиоративним зах­ва­тима седамде­сетих год­ина прошлог века са цил­јем доби­јања нових површина за пољопривреду. И поред нарушене разноврсности воденог и моч­варног еко­сис­тема прокопа­ван­јем сис­тема канала и прет­варан­јем баре у оран­ице, успеле су да се очу­вају поп­у­лације лин­јака и златног караша. Трско­вача данас пред­ставља изузетно природно плодиште ове две врсте риба.

Град Сремска Митровица (www.tosmomi.rs)

Град Сремска Митровица представља привредни, административни и културни центар региона и седиште Сремског округа. Историја дуга две хиљаде година сврстава Сремску Митровицу међу најстарија насеља у Србији. У периоду античког Рима град је назван Сирмијум, а свој врхунац је доживео у 3. Веку нове ере, када је постао једна од четири престонице Римског царства.

Локалитети античког Сирмијума, од којих се издвајају Царска палата, део старог градског језгра на Житном тргу, као и Базилика светог Димитрија, затим Музеј Срема, који по богатству, вредности и реткости експоната, посебно из периода Римског царства, спада међу најзначајније установе те врсте у земљи, привлаче велику пажњу домаћих и иностраних гостију.

Недалеко од града налази се бара Засавица која својим окружењем представља редак преостали кутак природе, па је проглашена за Специјални резерват природе И категорије. У несвакидашњем дивљем амбијенту, тик поред града, налазе се ретке биљне и животињске врсте, међу којима се издваја Умбра крамери (мргуда) једини представник фамилије Умбридае у Европи. Бара је богата рибом, нарочито шараном и штуком. Орнитофауна представљена је са 120 врста птица од чега је 80 гнездарица, па се овде пружају идеалне могућности за фото-сафари.

Шумско газдинство у Сремској Митровици води бригу и о 40 хиљада хектара изузетно вредних, махом храстових шума, богатих високом и ниском дивљачи, које привлаче пажњу ловаца са свих континената.

Последњих година у Сремској Митровици се посебно негује и манифестациони туризам који из године у годину добија на квалитету и посећености.

Општина Стара Пазова (www.turizampazova.rs)

Општина Стара Пазова је поносна на своју мултинационалну, вишерелигијску и културну разноликост.

Двадесет шест километара обале Дунава, колико припада општини Стара Пазова, представљају најлепши и најразуђенији део обале, од извора Дунава па све до Црног мора.

Најзначајнији културно-историјски објекат не само Голубинаца већ и општине Стара Пазова је дворац „Шлос“, који се налази у центру села. Поред архитектонске, дворац има и значајну историјску вредност, јер је у њему боравио вожд Карађорђе Петровић током 1813. године.

Котобање представљају ремек-дела народног градитељства. У изузетно вредној и реткој амбијенталној целини коју, за разлику од других села, у Голубинцима, истичу се две сеоске котобање, својеврсна ремек-дела народног градитељства у дуборезу, рад домаћих неимара- мајстора породице Дешић, саграђене у Пазовачком шору.

Општина Шид (www.tourismsid.rs)

Шид се налази у југозападном делу Војводине, у западном Срему. Живот на овим просторима датира од праисторије о чему сведочи налазиште локалитета –Градина.

Шид са живописном околином, благим падинама Фрушке горе и водотоцима Саве, Босута и Студве и три акумулациона језера код Сота и Ердевика пружа разне могућности за одмор и рекреацију.

Босут још увек носи епитет најчистије реке у Европи, а ловишта у Ворову, Врањаку и Моровићу богата су фазанима, зечевима и срнама.

Када дођете у шидску општину застаните обавезно и погледајте Галерију слика Саве Шумановића. Недалеко од Шида налази се Спомен обележје Сремски фронт. Овај монументални комплекс изграђен је на месту где је погинуло 13 000 бораца који су дали своје животе за ослобођење земље у Другом светском рату.

Развијеном путном мрежом лако ће те стићи до било ког места у Срему, а на само сат времена од градске вреве Београда или Новог Сада стижете у Срем пун авантура. А када већ решите и дођете у Срем онда не журите натраг јер многобројни ресторани, чарде , етно куће , салаши где уз добру сремску закуску и чувена сремска вина све зачињено врхунским тамбурашима прузиће Вам не заборавни догађај.

Д О Б Р О Д О Ш Л И     У     С Р Е М !

 

Туристичке манифестације у Срему

Смештајни капацитети у Срему

Инвестиције у Срему

Све инвестиције у Срему по општинама

Ириг

Сремска Митровица

Шид

Пећинци

Инђија

Стара Пазова

Рума

Браунфилд и остале инвестиционе локације у Срему

Инђија

Пећинци

Рума

Шид

Сремска Митровица

Стара Пазова

 

Упитник за базу инвестиционих локација у Срему

Важно обавештење

 Подаци су из 2008 године. За новије податке погледајте сајтове општина

Индустријске зоне

Индустријске зоне у Срему

Предузећа по категоријама у Срему

Обједињене претходне две карте