Историја


Трагови живота на овом подручју досежу до пре седам хиљада година. Најстарија племена су била Амантини, а касније Келти. О првим траговима живота на овим просторима говоре налазишта Гомолава код Хртковаца, Градина на Босуту, Стари Сланкамен, стари град Купиник и друга.

Посебан печат историји овога поднебља даје прошлост Сремске Митровице, као најстаријег града.Садашњи град је изграђен на темељима једне од престоница Римског царства – Сирмиума, који је спадао у највеће градове тадашњег света и на врхунцу своје моћи имао преко 100.000 житеља. У њему су столовали цареви Марко Аурелије, Трајан, Проб и други. Имао је царску палату, ковницу оружја и новца, хиподром и више мостова преко Саве.Град је опустошен и спаљен од стране Авара 582. године.

Мењали су се господари, градили и рушили град, да би га Турци освојили 1458. и ту остали до 1718. године. После тога је ушао у састав Аустроугарске монархије, да би 1918. године у склопу Војводине ушао у састав Југославије.

Нарочита сведочанства историје из 15. и 16. века чине фрушкогорски манастири, објекти изузетно лепе архитектуре и велике историјске и уметничке вредности. Међу њима су најпознатији: Хопово, Крушедол, Шишатовац и други.

За време аустроугарске власти, нарочито у време Војне границе, цело подручје је почело да добија европску архитектуру, војна надлештва, савремене трговачке и приватне куће.

Из новије историје значајан је споменички комплекс Сремски фронт.
Фестивали, излозбе, песницки сусрети и друге манифестације одржавају се данас у многим местима у Срему и представљају његову културну баштину.